eRadovi - матурски, семинарски, дипломски, магистарски, стручни радови, докторати,... у електронском облику!
    


претрага по кључним речима:

Времена у енглеском језику

Приручник за граматику енглеског језика

Увод

Сама суштина и једна од најбитнијих ставки у енглеској граматици су помоћни глаголи! Без њих је немогуће замислити енглески језик и правилно изражавање.
За наше људе је главни проблем код помоћних тај што они имају двоструку улогу због тога што су не само помоћни, него су и главни глаголи. Управо по томе се разликују од свих других глагола у енглеском језику.

Основни помоћни глаголи које најчешће сусрећемо и од којих се образују енглеска времена су глаголи «бити», «чинити» и «имати». Ова три помоћна и главна глагола (зависно од ситуације) у шали називам «црна тројка» зато што су «to be», «to do» и «to have» задали много муке нашим студентима и ученицима. Најпоразније у целој тој запањујућој причи о «црној тројци» је чињеница да тако проста ствар, као што су поменути помоћни глаголи, никада није објашњена нашим људима на одговарајући начин. Штавише, ови глаголи су сталан извор осујећености, осећања страха и несигурности у нашем приступу енглеском језику и непознаница коју као да нико није умео, знао или хтео да нам разјасни. А реч је о прилично простој ствари која ће, када буде објашњена, вероватно изазвати велики осећај олакшања и захвалности што се обичан човек попут мене досетио ових практичних упутстава за савлађивање основне енглеске граматике.


Суштина енглеског језика

Енглески језик је саткан од времена без којих се не може замислити ни најпростији израз у том језику. Међусобна испреплетаност и игра времена су неретко извор великог стреса и стрепње код наших људи, нарочито када је реч о временима која не постоје у нашем језику као што је, на пример, Present Progressive Tense (или Present Continuous Tense). Наиме, у нашем језику садашње време је садашње време и у нашој свести не постоји разлика у томе како изражавамо радњу која се тренутно догађа или радњу која се редовно догађа и редовно понавља у различитим временским интервалима. Већ на том примеру видимо да се суштина енглеског језика у неким аспектима битно разликује од онога на шта смо навикли у нашем матерњем језику. Свако време у енглеском језику има своје специфичне услове за изражавање и додељене помоћне глаголе без којих је немогуће било шта изрећи.

Времена, односно радње у времену, не могу се изразити без глагола, што нам је јасно и у нашем језику. Али оно што нам никада није и неће бити јасно док коначно не схватимо како то функционише у енглеском, то је чињеница да морамо да научимо да смислено разликујемо енглеске глаголе уместо што «бубамо» табеле и таблице које нам на крају ништа не помажу и из којих никада не научимо да говоримо енглески језик са разумевањем и самопоуздањем. Одувек сам свим мојим студентима и ученицима забрањивао да ми као папагаји понављају напамет научене таблице и шаблоне било ког глагола и да ми изверглају промену глагола по заменицама. Енглески језик, као и сваки други, мора да се учи природно и уз схватање неких основних постулата и принципа. Учење таблица и табела, на шта нас је увек наводио наш неинвентивни школски систем, не доприноси било каквом смисленом савладавању језика. При томе не желим да умањим ни улогу досадних предавача који нису умели да се спусте на ниво својих студената и ђака. Таквим предавачима је изгледа једино било од користи да пред својим ђацима и студентима стоје као ауторитет који познаје језик, али не уме да га адекватно пренесе онима који тај језик морају да савладају. Свима који предају енглески језик могу само да поручим да је њихов таленат за овај језик остао бескористан за наше студенте и ђаке. Зашто? Зато што нису успели да се прво ставе у улогу својих студената и ђака којима је матерњи језик спрски и који, услед тога, нису могли да јасно разумеју све оне одлике енглеске граматике које су непојмљиве нашем човеку саме од себе, него их је потребно објаснити простим српским језиком!

Као неко ко је прошао кроз «пакао» покушавања да схвати, научи и савлада енглеску граматику, а касније добио изазов да је објасни другима, схватио сам зашто се у мојој свести и свести многих од нас створио ментални блок, па и отпор према енглеском језику. Не, драги моји читаоци, нити сте ви глупи нити сте неспособни да научите тај једноставан језик! Он је прост да не може бити простији. Проблем је у томе што никада није било никога да вам тај језик адекватно објасни. Стога, храбрно напред у учење енглеског језика. Дубоко верујем да свако од вас може да савлада макар ову основну граматику и да уз помоћ исте комуницира на једноставном нивоу са другима. Да то не верујем никада се не бих латио писања оваквог кратког приручника.


Основни принципи енглеског језика

Основни принцип који не могу довољно да подвучем је следећи: енглески језик се не може научити бубањем табела и таблица и папагајским понављањем онога што је набубано! Табеле и таблице треба да вам буду пред очима и да вам служе као подсетник док не постану део вашег разумевања и знања. Овај приручник неће бити ни од какве користи онима који сматрају да је учење таблица и бифлање истих пут за успешност у енглеском језику!

Енглески глаголи су кључни за правилно изражавање у енглеском језику. Енглески глаголи се, између осталог, деле на:
1) главне глаголе који постоје и у нашем језику: спавати, јести, радити, учити; и

2) помоћне глаголе од којих су најважнији ови у поменутој «црној тројци»: to be, to do и to have.

Колико год да нам главни глаголи не представљају проблем толико су помоћни глаголи у енглеском велики извор стрепње и фрустрације. Због тих глагола су вероватно неки, ако не и многи, одустали од даљег учења овог језика. Због тих глагола су неки можда и заувек омрзнули енглески језик! Али, као што рекох, само храбро напред, није ништа ваша кривица. Сво то замешатељство се лако може разумети уз мало памети и одговарајућих објашњења.

Помоћни глагол «to be» некако и схватамо пошто постоји и у нашем језику као глагол «бити», иако га ми никада не употребљавамо у времену у коме га употребљавају људи са енглеског говорног подручја. Глагол «to have» обично игноришемо будући да у нашем језику то никада није помоћни глагол. Најгори члан «црне тројке» је глагол «to do». Са тим глаголом нико не успева да се избори из простог разлога што се увек прећуткује његова «тајанствена функција» и начин на који се он (не)употребљава у свакодневном енглеском говору.
Основна енглеска времена се образују уз помоћ помоћних глагола: «to be», «to do» и «to have» и свих осталих главних глагола у енглеском језику. Тај принцип никада немојте сметнути са ума! Исто тако, једанко битан принцип који се никада не сме сметнути са ума када је у питању енглески језик је чињеница да помоћни глаголи УВЕК долазе испред главних глагола! То је сасвим логично правило управо зато што само име помоћних глагола изражава оно што они чине – они помажу главним глаголима да искажу тачно време када се нека радња догодила: да ли је то било у прошлости, садашњости, будућности, у току разговора, након неке друге радње, да ли је прекинуто од стране неке друге радње...
У први мах ова џунгла времена и испреплетаност радњи може да уплаши искреног студента енглеског језика. Али оно што ће ове студије макар да вам омогуће, то је да се разјасне све недоумице које наши људи никада нису имали од кога да науче будући да је наш школски систем стерилан и немаштовит, па самим тим не уме да пренесе динамично знање и комуникацију на енглеском језику.
Имајући ове принципе на уму, приступамо краткој анализи неколико основних и најчешће коришћених времена у енглеском језику. Остала времена биће обрађена након прегледа помоћних глагола зато што ће тада бити много лакше обрадити свако време и показати начин на које оно изражава радње у енглеском језику.


САДАШЊЕ ПРОСТО ВРЕМЕ
PRESENT SIMPLE TENSE

Помоћни глагол: то до (чинити) који има различите облике за свако лице и увек долази испред сваког главног глагола.

Радња: Уобичајена радња која се одиграва често и/или је тако устаљена или нормална да се о њој увек говори у садашњем времену будући да је то једини начин на који она може да се изрази.

Потешкоће: Главне сметње на које наилазе наши људи су прављење разлика између овог времена и времена које изражава радњу која се одиграва у тренутку када о њој говоримо. Другу потешкоћу, вероватно највећу у целокупном енглеском језику, представља разумевање функционисања глагола «to do». Ова потешкоћа посебно долази до изражаја приликом постављања питања у овом времену -у томе се управо крије сва тајанственост помоћног глагола «to do».
I work every day. (Радим сваки дан).
Do I work every day? (Да ли радим сваки дан?)

You work every day. (Радиш сваки дан).
Do you work every day? (Да ли радиш сваки дан?)

He workS every day. (Он ради сваки дан).
Does he/she/it work every day? (Да ли он ради сваки дан?)

She workS every day.
Does she work every day?

It workS every day.
Does it work every day?

We/You/They work every day. Ми радимо/Ви (више људи) радите/Они/Оне раде сваки дан).
Do we/you/they work every day?


ПРОШЛО ВРЕМЕ
PAST SIMPLE TENSE

Помоћни глагол: то до, али у свом прошлом облику «did», што додатно компликује његово разумевање.

Радња: Овим временом изражава се нешто што је учињено или завршено у прошлости.

Потешкоће: Главна потешкоћа је поново раскорак у изјавним потврдним реченицама којима се изражава нешто што је учињено у прошлости, а потом долази питање у коме израња фамозно «did»!

I worked every day. (Радио сам сваког дана).
Did I work every day?

You worked every day. (Радио/ла си сваког дана).
Did you work every day?

He worked every day.
Did he/she/it work every day?

She cleaned the table yesterday.
Did she clean the table yesterday?

It made a noise last night.
Did it make a noise last night.

We worked every day.
Did we work every day?

You (више људи) walked in the park last summer.
Did you walk in the park last summer?

They phoned their friends last night.
Did they phone their friends last night?


ПРОСТО БУДУЋЕ ВРЕМЕ
FUTURE TENSE

Ово је засигурно најпростије енглеско време, па ћемо са њим одмах да завршимо.
Помоћни глагол: to be (бити) у свом облику за будуће време који је различит за свако лице.

Радња: нешто што ће бити урађено или обављено касније, или у будућности.

Потешкоће: Генерално гледано, не постоје потешкоће у образовању овог времена. Пошто и ми користимо глагол «бити» као помоћни глагол да искажемо нешто што ЋЕМО радити касније или у будућности, то нам ово време представља најмањи проблем за учење и схватање.

I will work tomorrow. (Радићу сутра).
Will I work tomorrow?

You will work tomorrow. (Радићеш сутра).
Will you work tomorrow?

He/She/It will work tomorrow. (Радиће сутра).
Will he/she/it work tomorrow?

We/You/They will work tomorrow. (Радићемо/ће сутра).
Will we/you/they work tomorrow?

Приметили сте у овом времену једно генерално правило: када се поставља питање, помоћни глагол скаче преко заменице и заузима прво место у питању, иза њега долази заменица, иза заменице долази главни глагол и онда иду остале речи у реченици (које су обично прилошке одредбе за место, време и начин). Као што видите, ова проста правила нису никаква посебна мудрост или нешто недокучиво!