eRadovi - матурски, семинарски, дипломски, магистарски, стручни радови, докторати,... у електронском облику!
    


претрага по кључним речима:

Организација предузећа - Развој новог производа

УВОД

У овоме семинарском раду покушат ћу укратко изложити развој новог производа, а посебно његов огранак рађање идеје, селекција идеје и развој идеје, као један од кључних елемената развоја новог производа.

Сва прича почиње са дефиницијом производа/услуге, његовом намјеном/циљем, фазама развоја идеје, а завршава се развојем производа/услуге и његово позицјонирање на тржишту. Колика је важност овога производа, говори и чињеница да управо овај пројект може бити пресудан, успону, или често ненадокнадивом паду једне компаније. Ова прича особито је пресудна старт уп фирмама, које тек улазе на тржиште и код који непостоји „жути картон“. Да би све било извјесно, неопходно је сваком сегменту развоја идеје приступити максимално опрезно и пажљиво, узимајући све детаље, иза којих се може крити успон, или пад цјелокупног пројекта.

Погрешно је мишљење да је добра идјеа 50% успјеха развоја производа. Добра идеја јесте велика шанса новог производа, али никако гарант доброг позицјонирања. Постоје бројни елементи тржишта, околине, парцепције потрошаћа, који могу бити пресудни за успјешну мисију. Чак и великим фирмама, са добрим идејама, добро испланираном и осмишљеном стратегијом, снажним маркетинг потпором, увода производа на тржиште, деси нежељени доwн. Разлог оваког краха најчешће лежи у свјесно, или несвјесно занемаривању неких на први поглед, неважних чињеница и недовољном, или пак неадекватном испитивању тржишта.
Читава стратегија си чини као „руски рулет“, која завршава са оном извјесношћу, са коликом добру идеју, озбиљном и темељитом приступу и знањем упустимо у ову, за мене занимљиву „игру“.

У тексту ћу и набројати неке примјере из праксе, иза којих стоји не/успјех пласирања производа.


РАЗВОЈ НОВОГ ПРОИЗВОДА

1. ПРОИЗВОД

Производ је резултат ћовјекове производне активности која има за циљ стварање нових предмета или услуга погодних за подмирење економских личних и друштвених потреба.То својство производа да је подесан за подмирење потреба чини његову употебну вриједност односно његов употребни квалитет.75

Производ је роба одређеног квалитета који своју вриједност потврђује тражњом на тржишту. На основу тога може се речи да су карактеристике производа основа за одређивање основних карактеристика производног система. Производни системи, у зависности од своје специфичности, одређују свој основни циљ који се може дефинисати реченицом:

Производити адекватан производ, по захтјеву и на вријеме, уз најмање трошкове и максимално добар квалитет.

Основни циљ производње одређује се у фази пројектовања сваке производње. Реализација овог циља захтјева и реализацију већег броја парцијаиних циљева нижег нивоа. По правилу хијерархије, на врху је главни, основни циљ, а испод су циљеви нижег ранга и важности. Циљ производње се утврђује на основу вођења политике производње.

Значајно је поменути сложеност производа и његову стандардно - нестандардну форму израде које у великој мјери утичу на детерминисање производног система. Сложеност производа захтјева и одређује континуитет технолошких фаза рада. У свим фазама врши се контрола производа до завршне контроле. Код стандардних производа олакшан је процес технолошке обраде, организације и управљања процесима рада. Међутим, код нестандардних производа јавља се потреба за обезбеђењем увијек нових података, величина и промјена што у знатној мјери отежава процес обраде. Поред тога, отежава се контрола, управљање и рад свеукупног система и процеса рада.

За оцјену ефеката рада производног система потребно је располагати чињеницама које се односе на:

1. Учешће нових производа у програму производње;
2. Скраћење времена развоја и увођења нових производа;
3. Нов прилаз у организовању пороцеса производње.

75 Куколеча Стеван: Организационо-пословни лексикон. Завод за економске експертизе, Београд, 1990, стр. 1205.

2. ПРОЦЕС РАЗВОЈА ПРОИЗВОДА

Да би производ постао активан извор профита, нужно је, не само идентификовање и/или креирање идеја него и скрупулозно вођење процеса његовог развоја закључено са адекватно конципираним програмом његове презентације на тржишту. У том процесу, треба респектовати, како динамизам и суптилности потреба и укуса потрошача, тако и развој технике и технологије и понашање конкуренције. Осим тога, релевантно је одмјерити брзину његовог развоја како би се његово појављивање на тржишту ускладило са развојем тражње. У свему томе, основно је да се његовим развојем стекну конкурентске приједности као основа за обезбеђивање виталности предузећа.

У пословној литјературе и пракси могуће је наћи различите, мање или више детаљне поступке и технике планирања увођења новог производа на тржиште. Већина, међутим, истиче следеће фазе као кључна подручја анализе која треба обухватити поступак успјешне трансформације идеје у фирми новог производа: стварање идеја; пријелиминарно сортирање идеја; економска криза; развој производа; тржишно тестирање, и комерцијализација. Котлер, међутим, у свом новијем раду овај стандардни поступак нешто модификује и усавршава уводећи седми стадијум.

1) Генерисање идеја за нове производе. Ријеч је о фази систематског креирања, идентификовања и прикупљања идеја за развој новог производа. Извори идеја могу бити: истраживања у предузећу, иновативни захтјеви других предузећа, запажања органа управљања предузећа, стручна и друга литературе, захтјеви друштва, мишљења продавача, консултаната и потрошача, постојећи патенти и слично. Ослањање на технике браинсторминга, анализу запажања потрошача и анализу производа може дати резултате у генерирању идеја за нове производе.

2) Пријелиминарна анализа и сортирање идеја имајући на уму циљеве и најважнија подручја политике производа. Прикупљене идеје пријелиминарно се анализују са становишта обима продаје, стабилности продаје, канала дистрибуције, типа и броја конкурентских предузећа и услова уласка у нову грану, техничких супериорности производа и патената, снабдевања сировинама, утицаја на постојеће производе, вида организације производње и друго.

3) Развој концепта производа и његово тестирање. Ријеч је о стадијуму који Котлер уводи с циљем да се олакша посао у наредним фазама анализе. Он пледира на то стога што се, поред идеје о производу, разликује концепт производа, тј. нарочито субјективно значење за потрошача које предузећа жели да угради у одређени производ, као и имаге производа, тј. одређена субјективна слика коју потрошач ствара о производу.

Утврђени концепт производа треба тестирати код групе потрошача да би се добиле њихове реакције на дати концепт производа.
др. Асиб Алихоџић, мр. Алмир Алихоџић,Алихоџић Адис 137Пословна организација предузећа
4) Развој маркетинг-стратегије, по Котлеру, утврђивање маркетинг - стратегије у овом стадијуму, укључује три битна дјела и то: опис, величину, структуру и понашање циљног тржишта, интенције позиционирања новог производа на тржишту, затим обим продаје, тржишно учешће и профит који се треба остварити у првих неколико година; цијене, стратегија дистрибуције и маркетинг-буџет за прву годину и намјеравани дугорочни обим продаје и профита и маркетинг-миx у том периоду.
Литература

1. Костић Живко: Основи организације предузећа, Савремена администрација, Београд, 1992.

2. Куколеча Стеван: Организационо-пословни лексикон, Завод за економске експертизе, Београд, 1990.

3. Бркић Ненад: Маркетин комуницирање, Економски факултет Сарајево

4. Алихоџић Асиб, Алихоџић Алмир, Алихоџић Адис, Пословна организација предузећа

5. Стефановић Ж., Петковић М., Костић Ж., Коларић В.: Организација предузећа, Екномски факултет, Београд, 1994.